РУБРИКЕ МАЛИХ ОГЛАСА

Translate

Претраживање

Укупно приказа странице

понедељак, 1. јун 2015.

Ђуро и Илинка Трифуновић из Хамилтона у Канади тестаментом оставили милион долара Институту за мајку и дете у Београду

Вест да су покојни Ђуро и Илинка Трифуновић из Хамилтона у Канади тестаментом оставили милион долара Институту за мајку и дете у Београду наишла је на опште одобравање, али и на чуђење и неверицу. Зар има оних који се из далеке Канаде сете да дарују док домаћи тајкуни и политичари који, можда, имају и више новца, мисле само на себе? Ко су ти људи, питају се многи и у Србији и у Онтарију јер, осим у широј породици Трифуновић, за ово доброчинство се доскоро није знало.
ч
Ђуро и Илинка Трифуновић су у Канади живели од 1957. године. Ђуро се упокојио крајем 2011, а његова супруга с којом је у љубави живео више од 55 година пре скоро две године. Ђуро је отаџбину као млад четник напустио још 1945. Зато запрепашћује чињеница да је неко ко је отишао пре више од шест деценија из "старог краја", како отаџбину назива тзв. стара емиграција, имао осећај и жељу да помогне, да остави нешто иза себе друштву и заједници где, заправо, никада није ни живео.

Одан православљу

Ђуро је рођен у религиозној породици у селу Риђане код Книна. У дому Трифуновића су се неговале породичне вредности и оданост православљу. Одрастао је са сестрама Маријом, Илинком, Станом и Милицом и браћом Васом, Милошем и Душаном. На позив старијег брата Васе 1941. Ђуро се прикључио четничком покрету. После рата браћа Трифуновић следили су пут многих припадника четничког покрета, побегли су из комунистичке Југославије. Прво су били у кампу у Напуљу две године, а 1947. су стигли у Енглеску. Годину дана касније стижу у Канаду.
Ђуро је сваки пени свог новца зарадио тешким, мукотрпним радом, стекао је доста, јер не само што је био вредан, био је и паметан и знао како с парама, а онда их оставио на добробит свима, попут чувених српских задужбинара из 19. и с почетка 20. века.
- Поносни смо на стрица и стрину и њихову одлуку да оставе милион долара Институту за мајку и дете у Београду - каже за "Вести" Ђорђе Џорџ Трифуновић, Ђурин синовац који живи у Хамилтону.
- Још 2010. године ми смо знали за њихову одлуку и нисмо били изненађени. Они су били великодушни, племенити људи који су помагали фамилију и српску заједницу и увек су добро знали коме је помоћ потребна и где је најважније да се упути. Сваки пени су зарадили тешким и истрајним радом и имали су свако право да новац оставе коме год хоће. Њихов живот није био нимало лак, срели су се у Енглеској, након што је Ђуро као четник побегао из Југославије и две године провео у избегличком кампу у Напуљу. Стрина је у Енглеску дошла да посети оца, ту се родила љубав и заједно су провели више од 55 година. Како се родила идеја да новац оставе Институту, не могу са сигурношћу да тврдим; претпостављам да је стриц желео да остави неки легат за себе и стрину. Ми, чланови шире фамилије, смо сви прилично на својим ногама. Рођацима у Србији су увек помагали и верујем да су се потрудили да се ти рођаци збрину. Увек су помагали свима којима је требала помоћ. За дечју болницу су се одлучили, верујем, јер су сматрали да су деца, а своје нису имали, највеће благо на овом свету. А потреба да се помогне установи која лечи болесну децу, знајући свог стрица, наметнула се сама од себе, то јест по срцу и осећају - прича нам Џорџ.
По доласку у Канаду брачни пар Трифуновић прво је живео у Виндзору, потом у Хамилтону. Радио је Ђуро с братом на фармама дувана и на грађевини, док нису нашли посао у фабрици. После девет година рада у ноћној смени Ђуро је одлучио да напусти посао и оснује своју фарму. Новац су Трифуновићи зарадили гајећи ћурке и друге животиње, 30 година радећи мукотрпно и вредно и паметно газдујући. Када је Илинка била близу 65. године живота, Ђуро је одлучио да се пензионише, већ загазивши у седамдесете. Трифуновићи су одувек били захвални Канади за могућности и прилике које им је пружила. Никад, међутим, нису заборавили отаџбину, своје огњиште и оно одакле су потекли. Као пензионери Ђуро и Илинка два пута су посетили отаџбину.
Трифуновићи су били међу оснивачима цркве Светог Николе у Хамилтону и четничког дома у Вајнони. После пензионисања преселили су се у близину цркве, која им је за живота остала духовно извориште и средиште. Колико год био активан у тадашњој српској заједници у Хамилтону и при четничкој организацији Равна гора, Ђуро није заборављао ни своју браћу и сестре. Помогао је њима и њиховој деци кад је требало и кад им је било најгоре. Успео је и да одржи дуговечно, топло пријатељство са кумом Лазаром Драгићевићем из Виндзора.

Великодушна жена

Илинка је потекла из породице која је неговала исте вредности као и Ђурина. И она је у Канади радила у фабрици, била активна у Колу српских сестара, неговала диван и близак однос са нећацима и нећакињама, њих 13-оро у Канади, Србији и Енглеској. Са супругом је 30 година раме уз раме радила на фарми и помогла му да остваре изванредан успех на том пољу. Посвећена Богу, мужу, широј фамилији, кумовима и српској заједници, Илинку памте као изузетну жену чија је љубав, великодушност и племенитост дотакла све који су је знали.
Ђуро и Илинка готово да нису имали никакво формално образовање. Бог им је дао памет, интелигенцију и обдарио их "чојством" каквим су се дичили многи из тих старијих генерација. На млађима је да се угледају, а имају на кога.
        =извор: ВЕСТИ

ПоРтАл

ПоРтАл
Сазвежђе З

АРХИВА: Претраживање

„OČUVANJE I ZAŠTITA KULTURNO-ISTORIJSKOG NASLEĐA SRBIJE U INOSTRANSTVU“ 000212 000213 000214 000227 000288 000289 000292 000293 01694 01695 01710 19008 19009 24 sata а Морава тикве... АПСУРД / Слободан Бранковић Батуран Вест Вредан поклон Заветина. Несебичан музеј 4 издање Господо Гробље Дејвид Гипс Европски Фејсбук песнички фестивал књижевни огласи Конкурс КЗЈ - Књижевне заједнице Југославије Крај фебруара 2012 ЛеЗ 00000089 ЛеЗ 00000452 Изложба слика Дијане Кожовић ЛеЗ 00000453 ЛеЗ 00000454 ЛеЗ 00000455 ЛеЗ 00000456 ЛеЗ 00000457 ЛеЗ 00000458 ЛеЗ 00000459 ЛеЗ 00000460 ЛеЗ 00000461 ЛеЗ 00000462 ЛеЗ 00000463 ЛеЗ 00000464 ЛеЗ 00000465 ЛеЗ 00000466 ЛеЗ 00000467 ЛеЗ 00000468 ЛеЗ 00000469 ЛеЗ 00000470 ЛеЗ 00000471 ЛеЗ 00000472 ЛеЗ 00000473 ЛеЗ 00000474 ЛеЗ 00000475 ЛеЗ 00000476 ЛеЗ 0002388 ЛеЗ 0002658 ЛеЗ 0002661 ЛеЗ 0002739 ЛеЗ 0004536 ЛеЗ 0005688 ЛеЗ 0005761 ЛеЗ 0006909 ЛеЗ 0006910 ЛеЗ 0007052 ЛеЗ 0007286 ЛеЗ 0007424 ЛеЗ 0010612 ЛеЗ 0010635 ЛеЗ 0012274 ЛеЗ 0012275 ЛеЗ 0012276 ЛеЗ 0012277 ЛеЗ 0012278 ЛеЗ 0012461 ЛеЗ 0012462 ЛеЗ 0012480 ЛеЗ 0012481 ЛеЗ 0012482 ЛеЗ 0012483 ЛеЗ 0012484 ЛеЗ 0016015 ЛеЗ 0016016 ЛеЗ 0016017 ЛеЗ 0016018 ЛеЗ 0016019 ЛеЗ 0016020 ЛеЗ 0016021 ЛеЗ 0016022 ЛеЗ 0016023 ЛеЗ 0016048 ЛеЗ 0016075 ЛеЗ 0016100 ЛеЗ 0016180 ЛеЗ 0016442 ЛеЗ 0016479 ЛеЗ 0016538 ЛеЗ 0016571 ЛеЗ 0016586 ЛеЗ 0016591 ЛеЗ 0016629 ЛеЗ 0016658 ЛеЗ 0018124 ЛеЗ 0018125 ЛеЗ 0018128 ЛеЗ 0018130 ЛИКОВНИ И КЊИЖЕВНИ КОНКУРС за радове о ВИНУ и о КРЧЕДИНУ М. Вулићевић Међународна конференција ои интегративној медицини Најбоље из Баната Несврта Нинова награда оглас послао уредник Даников Опречно о киоск издању Планина даје посланике Препорука Препоручени чланак ПРОДАЈЕМ ТОПОЛЕ НА ПЕКУ рече наставник Раденковић Тања Дебељачки Татјана Дебељачки фестивал хумора за децу Фонд за издавање књига и часописа Фотографије Тих. Стојановића Ценовник Удружења "Поета" погледајте Apel Ima i ovakvih oglasa Jelena Tinska Književni konkurs Književni konkursi Konkurs za Konkursi za kratku priču i poeziju Korisni saveti Kritika M. Radovića Leksikon Edicije ZAVETINE LeZ 0000004 LeZ 0000006 Muke Hristove Muke ljudske Nominacije za nagradu Albert Goldstein Nove pesme Odžački haiku festival otel Frankfurt Rhein-Main Platani Pozivnica pesnika Radeta Ćurčina Puna šaka oraha Sazvežđe Z Spomenka Alečković Srpski kalendar T. Debeljački Tatjana Debeljački trbuhom za kruhom Vest. Zoran M. Mandić