Буквар

Буквар
Први Србски Буквар

Translate

Претраживање

Укупно приказа странице

субота, 26. септембар 2009.

Beogradska premijera Žilnikovog filma Stara škola kapitalizma

Pozivnica
Četvrtak, 1. oktobar 2009.19:00 Beogradska premijera filma „Stara škola kapitalizma“, Želimira Žilnika
Muzej 25. maj – Muzej istorije Jugoslavije, Botićeva 6

Vidimo se u cetvrtak, nadam se, na beogradskoj premijeri Zilnikovog filma STARA SKOLA KAPITALIZMA, u kome moja malenkost glumi jednu od glavnih uloga!Ulaz je slobodan!
Povedite koga želite i šaljite dalje ovu vest prijateljima.
Ko želi, može da pročita moju zbirku pesama BEZ SVEZE KRVI I VAZDUHA!Ona se može preuzeti sa Veb sajta (ZAVETINE) Novo Sazvežđe http://sites.google.com/site/zavetineinfo/

Pozdrav!

уторак, 22. септембар 2009.

Фотографије неуморног Тих. Стојановића

Вреди у сваком случају погледати фотографије неуморног Тихомира Стојановића, оснивача једне од најкреативнијих електронских мрежа на југоистоку Балкана. Погледајте, између осталог, и слике са гробља.
За више детаља и потврду позива, пратите доњи линк:http://www.facebook.com/n/?pages/Tihomir-Stojanovic- blog/111910539257&mid=120b7daG3c41c058Gd1bc15G4c

Tihomir Stojanovic - blog
Groblje
Groblje(Footer: Pogledajte: - projekat "Mreza Kreativnih Ljudi": http://www.creemaginet.com - Fotografije Srbije: http://fotografijesrbije.blogspot.com - Planinarske akcije: http://planinarskeakcije.blogspot.com - 2Black - moj aleterego blog: http://www.2black.wordpress.com...

Српско издаваштво... индиректно и директно

Опречно о киоск издању књига: Директорка НИН-а: Не видим разлог због којег би продаја посебног издања НИН-овом наградом овенчаног романа угрозила књижаре


То што ће издавачи и аутори потписати сагласност да њихово дело, уколико буде награђено НИН-овом наградом, добије реиздање у меком повезу и високом тиражу, у сарадњи са НИН-ом д.о.о., и да као такво буде намењено искључиво продаји на киосцима, никако не значи потписивање уговора са издавачем пре проглашења добитника признања. То такође не значи ни то да ће аутор и издавач имати мање шансе да добију НИН-ову награду, уколико не потпишу ову сагласност по доношењу одлуке жирија о ужем избору дела у конкуренцији, каже за „Политику” Јелена Дракулић-Петровић, директорка НИН д.о.о.
Ово објашњење директорке уследило је поводом текста у нашем листу, објављеног у суботу, у којем је критиковано објашњење измене Правилника о НИН-овој награди. Измењени и допуњени Правилник НИН-ове награде потписала је Јелена Дракулић-Петровић.
Према овој измени, у сусрет издавачима се излази продајом специјалног издања награђене књиге искључиво на киосцима, „у тешком времену у којем је драстично опала продаја књига, и у којем књижаре узимају велике рабате, а издавачима споро исплаћују новац од продаје књига”. Став изнет у тексту, међутим, подржава мишљење да је НИН-ова награда сама по себи довољна реклама за издавача и аутора, и да тражење сагласности (написали смо – потписивања уговора) од издавача о накнадном пласирању награђене књиге, само штети угледном признању, а штети и издавачима и књижарама.

О овом делу образложења измене Правилника Јелена Дракулић-Петровић каже:
– Чињеница је да су књижаре и киосци два различита канала продаје књиге, и наша је намера у овом случају да та два канала остану комплементарна. Не видим разлог због којег би продаја посебног издања НИН-овом наградом овенчаног романа угрозила књижаре. Мислим да ће књижаре увек опстати, упркос продаји књига на киосцима. Издања награђене књиге и даље ће бити продавана у књижарама, а посебно издање биће јефтиније и у меком повезу доступно на киосцима, у тиражу од десет до петнаест хиљада. Такође, не верујем ни то да ће НИН-ов роман да „спасе” књижаре. Имали смо свесну и добру намеру да унапредимо НИН-ову награду, да књигу учинимо приступачнијом, и да на киосцима буде продавана и квалитетна домаћа литература. Зашто да на киосцима не буде пласирано и нешто што је заиста вредно?
У нашу редакцију јуче је стигло саопштење Групације за књижарство и дистрибуцију књиге при Привредној комори Србије, упућено и директорки НИН-а, које је потписао Александар Дракулић, председник ове групације, у којем, између осталог, пише:

– Када озбиљан политички недељник са дугом традицијом неговања истраживачког новинарства тврди да „књижаре узимају велике рабате, а издавачима споро исплаћују новац од продаје књига”, онда морам да се запитам да ли је та оцена резултат Вашег истраживања или су то просто паушалне, непроверене тврдње.
Александар Дракулић се директорки обратио и следећом поуком:
– Прво да Вас упознам са појмом „рабата”. Према уобичајеној пракси, а и дефиницији Економске енциклопедије, рабат је разлика између малопродајне и велепродајне цене. Трговци, књижаре, добијају рабат, односно попуст од произвођача, издавача, јер купују производе, књиге, континуирано и у већим количинама. Занимљивост српског тржишта књига је да издавачи, готово сви, истовремено појединачним купцима директно продају књиге са попустима који су једнаки рабатима књижара. На тај начин, редовна малопродајна цена књига је она са попустом. Дакле, у просеку, српске књижаре немају рабат. Оне не само што не узимају велике рабате, већ су осуђене на пропаст јер не добијају рабат.

Александар Дракулић такође примећује једну нелогичност у оцени књижарског пословања: Ако неко узима велике рабате онда је он богат, плаћа добављачима, и нове књижаре се масовно отварају, због тога што је то веома профитабилан посао. Међутим, као што веома добро знате, многе књижаре су затворене, а постојеће тешко опстају. Нешто ту не штима, зар не? – пише Александар Дракулић.
У саопштењу је оспорена и оцена да књижаре „издавачима споро исплаћују новац од продаје књига”, што Дракулић сматра паушалном проценом, „због тога што међу књижарама има оних које редовно измирују своје обавезе према издавачима, а има и оних које то не чине”.
– Књижари који се грчевито боре да преживе ова тешка времена за књигу, овакве оцене не могу да прихвате као охрабрење да наставе са својим послом. Уместо оваквих оцена од озбиљног и аналитичког магазина пре смо очекивали истраживачки чланак о проблемима ове бранше, узроцима и могућим решењима за унапређење ове племените делатности. На жалост, НИН се придружио многобројним апелима да се књиге не купују у књижарама. Ако се настави ова синхронизована вишегодишња акција продаје књига преко киоска, сајмова, вашара и уличних тезги, онда сасвим лицемерно звучи чуђење зашто нема књижара и зашто се књиге све мање читају – сматра Александар Дракулић, и додаје у обраћању директорки:

– НИН је приватна компанија и нико не може улазити у процене Ваших комерцијалних подухвата. Ви вероватно имате процену исплативости пласирања награђеног романа преко киоска. Исто тако, дозволићете, и ми књижари ћемо направити процену да ли награђени роман има сврхе држати у књижари када је већ на киоску. Надам се да ћете у неком од следећих издања НИН-а исправити штетне и нетачне информације о пословању књижара, као и да ћете још једном размислити о многобројним последицама измене Правилника о додели НИН-ове награде.


М. Вулићевић[објављено: у Политици, 22/09/2009]
погледајте коментаре


_______
Коментар: Овај чланак на најдиректнији начин сучељава заговорнике и противнике тзв. киоск издања романа... А иза свега тога има и још нешто: Успех врхунске манипулације дугогодишњих манипулатора. НИН-овом наградом се од почетка манипулисало, наметало - углавном оно што ретко када спада у област високе прозе... Том комунистичком наградом су дириговани критичари ( погледајте ко је и сада у том жирију!), држали на узди и онај мали број даровитих романсијера, што их је било у минулом веку. НИН-ова награда за роман године је - прегажена, диносаурус на издисају! Не може га оживети ни тзв. киоск издање! ...

Књижевни конкурси КЗЈ


КЗЈ - расписује конкурс за најбољи необјављени рукопис (поезије или прозе), само за чланове КЗЈ, за награду "Стева Средојевић Полимски". Конкурс је отворен до 01.11.2009. године.Радове слати под шифром,са решењем шифре у посебној коверти.


И конкурс за најбољу објављену књигу у 2009. години, за награду "Милорад Калезић". Конкурс је отворен до 01.12.2009. године.Књиге послати у три примерка.Рукописе и књиге слати на адресу:
Светислав Голић Стивулица Шавничка 43-Д/12, Београд
тел.: 2394-593 моб. 063 705 44 72


Татјана Дебељачки

уторак, 15. септембар 2009.

Дијана Кожовић, изложба слика, септембар 2009.


Васкрсење Димњаци, цигле, слепе фасаде, асфалт, зидови по којима могу да цртам, кровови по којима могу да ходам, људи у том амбијенту, на терасама. на реци, међу птицама. То ме је опчинило у најранијем детињству проведеном на Дорћолу, док сам гледала како теку косине и стрмине кровова, како леже хоризонтале и кидају вертикале, како се сусрећу ивице и како од тога зависе површине и даљине. Док сликам фасаде, димњаке. кровове, васкрсавам детињство.
Сви радови на овој изложби настали су током 2008. и 2009. на Дорћолу.
Дијана Кожовић
***
Рођена 1954. године у Београду.
Завршила Факултет ликовних уметности у Београду 1978. у класи професора Младена Србиновића.
Магистрирала је 1980. године на истом факултету у класи професора Драгана Лубарде.
Члан је УЛУС-а од 1980. године.
Године 1992. борави у Риму као стипендиста Министарства иностраних послова Италије.
Добитник неколико награда.
Преко тридесет самосталних изложби имала је у Београду, Ивањици, Сарајеву, Шапцу, Добоју, Земуну, Чачку, Славонском Броду, Пријепољу, Бечу, Лазаревцу, Приштини, Лесковцу, Руми, Мионици и Смедереву.
Групно излагала преко двеста пута. Учесник је многих колонија. Живи и ради у Београду.
Београд. Високог Стевана 31, тел. 2632 083Атеље: Косанчићев венац 19

ПоРтАл

ПоРтАл
Сазвежђе З

АРХИВА: Претраживање

„OČUVANJE I ZAŠTITA KULTURNO-ISTORIJSKOG NASLEĐA SRBIJE U INOSTRANSTVU“ 000212 000213 000214 000227 000288 000289 000292 000293 01694 01695 01710 02120 02265 19008 19009 24 sata а Морава тикве... АПСУРД / Слободан Бранковић Батуран Вест Вредан поклон Заветина. Несебичан музеј 4 издање Господо Гробље Дејвид Гипс Европски Фејсбук песнички фестивал књижевни огласи Конкурс КЗЈ - Књижевне заједнице Југославије Крај фебруара 2012 ЛеЗ 00000089 ЛеЗ 00000452 Изложба слика Дијане Кожовић ЛеЗ 00000453 ЛеЗ 00000454 ЛеЗ 00000455 ЛеЗ 00000456 ЛеЗ 00000457 ЛеЗ 00000458 ЛеЗ 00000459 ЛеЗ 00000460 ЛеЗ 00000461 ЛеЗ 00000462 ЛеЗ 00000463 ЛеЗ 00000464 ЛеЗ 00000465 ЛеЗ 00000466 ЛеЗ 00000467 ЛеЗ 00000468 ЛеЗ 00000469 ЛеЗ 00000470 ЛеЗ 00000471 ЛеЗ 00000472 ЛеЗ 00000473 ЛеЗ 00000474 ЛеЗ 00000475 ЛеЗ 00000476 ЛеЗ 0002388 ЛеЗ 0002658 ЛеЗ 0002661 ЛеЗ 0002739 ЛеЗ 0004536 ЛеЗ 0005688 ЛеЗ 0005761 ЛеЗ 0006909 ЛеЗ 0006910 ЛеЗ 0007052 ЛеЗ 0007286 ЛеЗ 0007424 ЛеЗ 0010612 ЛеЗ 0010635 ЛеЗ 0012274 ЛеЗ 0012275 ЛеЗ 0012276 ЛеЗ 0012277 ЛеЗ 0012278 ЛеЗ 0012461 ЛеЗ 0012462 ЛеЗ 0012480 ЛеЗ 0012481 ЛеЗ 0012482 ЛеЗ 0012483 ЛеЗ 0012484 ЛеЗ 0016015 ЛеЗ 0016016 ЛеЗ 0016017 ЛеЗ 0016018 ЛеЗ 0016019 ЛеЗ 0016020 ЛеЗ 0016021 ЛеЗ 0016022 ЛеЗ 0016023 ЛеЗ 0016048 ЛеЗ 0016075 ЛеЗ 0016100 ЛеЗ 0016180 ЛеЗ 0016442 ЛеЗ 0016479 ЛеЗ 0016538 ЛеЗ 0016571 ЛеЗ 0016586 ЛеЗ 0016591 ЛеЗ 0016629 ЛеЗ 0016658 ЛеЗ 0018124 ЛеЗ 0018125 ЛеЗ 0018128 ЛеЗ 0018130 ЛИКОВНИ И КЊИЖЕВНИ КОНКУРС за радове о ВИНУ и о КРЧЕДИНУ М. Вулићевић Међународна конференција ои интегративној медицини Најбоље из Баната Несврта Нинова награда оглас послао уредник Даников Опречно о киоск издању Планина даје посланике Препорука Препоручени чланак ПРОДАЈЕМ ТОПОЛЕ НА ПЕКУ рече наставник Раденковић Тања Дебељачки Татјана Дебељачки фестивал хумора за децу Фонд за издавање књига и часописа Фотографије Тих. Стојановића Ценовник Удружења "Поета" погледајте Apel Ima i ovakvih oglasa Jelena Tinska Književni konkurs Književni konkursi Konkurs za Konkursi za kratku priču i poeziju Korisni saveti Kritika M. Radovića Leksikon Edicije ZAVETINE LeZ 0000004 LeZ 0000006 Muke Hristove Muke ljudske Nominacije za nagradu Albert Goldstein Nove pesme Odžački haiku festival otel Frankfurt Rhein-Main Platani Pozivnica pesnika Radeta Ćurčina Puna šaka oraha Sazvežđe Z Spomenka Alečković Srpski kalendar T. Debeljački Tatjana Debeljački trbuhom za kruhom Vest. Zoran M. Mandić