|
(Iz predgovora: Risto Vasilevski: Ulazak u
vrt, izlazak s plodovima. - Risto Vasilevski - Sa živog izvora str. 7 –8) (....) Svaki
ulazak u vrt nužno
podrazumeva susret s raz-riim vrstama drveća, bilja, cveća, pa i korova, prema
kome se i samerava vrednost i lepota svega onoga što to nije. Ali da bi se videla prava
vrednost i lepota toga vrta, moraju se uzeti u obzir ne samo klimatski uslovi nego i
uticaji koji su u
i na njega vršili ne samo priroda nego i čovek kao njen najvažniji deo. I, pre svega, treba pokazati razumevanje za sve što u tom vrtu
uspeva. Ulazak u neki/nečiji pesnički vrt, pak, podrazumeva angažovanje ne samo svih
čula, ne-go i
osećajnost za svako treperenje u njemu, za svaku laticu koja je našla mesto i održala se
(posebno ako to čini sama!), za svaki dodir s mitskim, arhetipskim, sakralnim i
hramov-nim,
dnevnim egzistencijalnim, kosmičkim... Ali i za kos-mologiju, korealnost, letrizam,
kontemplativnost, polise-mičnost, za izgradnju ukupnog i svakog pojedinačnog kon-trapunkta unutar njega.
I bojati se, naravno, da se ništa ni od onoga što se
mora zaobići, namerno ne povredi.
Kako onda izaći iz tog vrta, s vrstama i kiticama
onog najboljeg? To su
pokušali da urade mnogi antologi-čari, ali iza svakog od njih ostajao je utisak da su
nešto pro-pustili,
da su se oslonili sarao na svoj jihhhh ukus,
da nisu imali
dovoljno volje i hrabrosti da sve stave na svoje mesto. Ili da su podlegli nekim
vanestetskim uticajima, pa čak i političkim.
Sastavljač ovog izbora imao je više takvih is-kustava1, i mada su
neka od njih veoma hvaljena i nagrađivana, nije siguran da je potpuno
izbegao zamke kojima je po pravilu izložen
svaki ovakav tvorački čin. Sada se na molbu svog izdavača Zadužbine
Petar Kočić, opet izlaže riziku da
nešto previdi, da svojim osećanjem poezije i uku-som nešto mpovredi. Tim pre, što je dobio zadatak da iz-među velikog broja savremenih makedonskih pesnika
oda-bere samo petnaest i da njima na
neki način predstavi sliku sveukupnog
savremenog makedonskog pesništva. Posao sastavljača, naravno, nije mogao biti olakšan time što je on srpskoj književnoj javnosti putem antologijskih
izbora i prevoda i prepeva iz
njihovog stvaralaštva do sada već predstavio
tridesetak savremenih makedonskih pesnika. Jer, svaki ulazak u makedonski pesnički vrt i svako samer-avanje njegovih vrednosti, u zavisnosti od cilja,
raspolo-zenja i tadašnjeg ugla posmatranja, davao je
mogućnost da izbor pesnika može biti
i drugačiji. S pravom! Ipak, pri konačnom presabiranju, odgrtanju plastova,
odvajanju to-kova i sameravanju, sastavjač se ovom prilikom opredelio za:
Mateju Matevskog, Vladu Uroševića, Radovana Pav-lovskog, Bogomila Đuzela, Eftima Kletnikova, Sandeta Stojčevskog, Ristu Lazarova, Veleta Smilevskog,
Radeta Siljana, Katicu Ćulavkovu,
Vesnu Acevsku, Branka Cvet-koskog,
Slaveta Đorđa Dimoskog, Lidiju Dimkovsku i, najmlađeg među njima, Jovicu Tasevskog-Eternijana. Upu-ćeni u makedonsku književnost prevođenu na srpski
jezik lako će uočiti da se među
njima nalaze i imena kojima se sastavljač
prethodno nije antologičarski i prevodilački bavio.
Zašto baš ova imena? Zato
što se oko i iznad njiho-vih pesničkih celina razvila aura i što
se njihovim zračenji-ma
može isplesti mreža čitavog savremenog makedonskog pesništva i steći uvid u sve ono što u njemu vrhuni.
(....)
Autor je do sada objavio
petnaest antologijskih izbora, među kojima su i dvojezični: Čarobni kovčežić - antoiogija
makedonske poezije za decu (Arka, Smederevo, 2002); Duševne svečanosti - antologija
poezije makedonskib pesnika u Srbiji (Arka, Smederevo, 2003); Kavez od reči — antologija
mlade makedonske poezije
(čas. Polja, Novi Sad, br. 432/2005); Svetlosti značenja i Trajnik -
antologije poezije pesnika nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Srbiji i
Cmoj Gori (Arka, Smederevo,
2003; 2009 i 2014), kao i Što je java tako kivna - antologija pesnika cincarskog porekla (Arka, Smederevo, 2009), Noć
kao iznudica — antologija poezije Vlaha
(Arka, Smederevo, 2009),.. Za antologiju Svetlosti značenja dobio je
nagradu ..Zaharija Orfelin"
Novosadskog međunarodnog salona knjige (2004), a za antologiju Trajnik Specijalno priznanje za
izdavački poduhvat Beogradskog međunarodnog sajma knjiga (2009).
|
_______
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна и универзитетска библиотека
Републике Српске, Бања Лука
Sa živog izvora : petnaest makedonskih
pesnika / izbor i prevod Risto Vasilevski; glavni
i odgovorni urednik Nikola Vukolić = Oд живиот извор : петнаест македонски поети /
избор и превод - Pиcto Baсилевски ; главен и одговрен уредник Никола Вуколик. -
Banja Luka - Beograd : Zadužbina Petar Kočić = Бања Лука – Белград: Задужбина Петар
Кочик , 2015 (Valjevo : Topalović =
Ваљево : Tопаловик). - 377 str.; 24 cm. - (Biblioteka
Prevodi = Библиотека Преводи)
Tiraž
500. - Str. 6-27: Ulazak u vrt, izlazak s plodovima /Risto Vasilevski = Bлегување во
градина, излегување со плодови / Ристо
Василевски. -
Str. 358-367:
Žubori
tišine / Nikola Vukolić = Žuberkanja na tišinata / Nikola Vukolik –
-Bibliografije autora = Библиографии на
авторите.
COBISS.RS-ID 4933400
..
|
(Iz pogovora: Nikola Vukolić: Žubori tišine. - Risto Vasilevski - Sa živog izvora str. 361 –362)
(....) Da bi se sačinila antologija (koja nije ni izbor, ni panorama, već kondenzacija kvaliteta), treba ispuniti
najmanje
dva uslova: postojanje bujne, bogate, slobodne, ra-znovrsne stvaralačke vegetacije i postojanje respektabilne ličnosti antologičara, koji raspolaže istančanim
ukusom za jezik i poetsku
ostvarljivost teksta, zatim maštom, imaginacijom, kulturom,
senzibilnošću, velikom odgovornošću i radnom
energijom, te ljudskim poštenjem da ispod plašta svog autoriteta ne prokrijumčari u dvorac (kulu odabranih) nekog uljeza koji tu ne pripada.
Vasilevski je svakako jedan od
najistaknutijih sa-vremenih makedonskih
intelektualaca, čovjek široke kul-ture, odličan poznavalac poezije, ne samo one koja se stvara na njegovom maternjem jeziku, nego i one u evrop-skim razmjerama. Uvjeren u umjetničke domete makedon-ske umjetničke pjesme, on je, iz bogate ponude, izabrao ono
najbolje i objedinio ga u antologiji pod naslovom 5a živog izvora, svjestan
da će njegovo djelo kvalitetom i obi-mom
lakše savladati hendikep malogjezika čija ostvarenja, u petrificiranoj hijerarhiji velikih, uprkos
svojoj autenti-čnosti i neporecivim
vrijednostima mogu (lako) da prođu nezapaženo.
Bez kolebanja i nesigurnosti, sva u
energijama vi-soke saglasnosti pjesnika i
njihovog antologičara,
sjajna u cjelini i pojedinostima, antologija Vasilevskog djeluje po-put skladne građevine od tesanog kamena kojoj upravo in-tenzivnije
obasjanje jače ističe umijeće i ponesenost maj stora klesara u rukoradu njegovog nadahnuća.
U svoj izbor sastavljač je
unio petnaest najistaknu-tijih predstavnika
savremene makedonske poezije, od Mateja Matevskog (1929)
do Jovice Tasevskog-Eternijana (1976). Prema godini
rođenja koja je određivala redoslijed nastupa u zbirci, ovdje su se pored Matevskog i Tasevskog-Eternijana našli i: Vlada Urošević, Radovan Pavlovski,
Bo-gomir Đuzel, Eftim Kletnikov, Sande Stojčevski, Risto Lazarov,Vele Smilevski, Rade Siljan, Katica Ćulavkova, Vesna Acevska, Branko Cvetkovski, Slave Đorđo Dimoski i Lidija Dimovska.
Antologija predstavlja kritički pogled sa visoke tačke,
a pjesmopis Vasilevskog obuhvata samo najistaknu-tije visinske kote stvaralačkog
reljefa tla i vremena. Oda-birač je,
prirodom same stvari, najsličniji preciznom filteru koji propušta određenu boju i talasnu dužinu
svjetlosti. Uvažavajući kreativnu posebnost, motivsku razuđenost i dijapazon oblikotvornih postupaka, tehnologiju
rada na jeziku, on se opredjeljivao
uglavnom za pjesme refleksivne vokacije ili one kojima proosjećana misao
prodire duboko, gotovo do samog jezgra
kosmosa u nastajanju. Kako je poezija
tačka na kojoj se ispoljava razvoj ljudskog duha (veći dio onoga što danas nazivamo religijom i
flozofijom biće zamijenjen poezijom),
to Vasilevski koristi svaki i na-jmanji
povod da istakne humani i estetski značaj poezije, Ijepote koja će spasiti svijet, ali i da udjene u kontekst, auru djela neko svoje zapažanje,
sud ili stav. Svuda je prisutna doza
misaonosti, ali i osjećaj usamljenosti i straha u svijetu u kojem čovjeka sa svih strana vrebaju opasnosti,
u kojem on nema kamo da pobjegne i
nema gdje da se skloni, a jedino utočište može mu pružiti još samo umjetnost.(....)
|
Preporučeno čitaocima "Zavetina"
Vlado
Urošević , 1934 -
ČUDOVIŠTA
Topla i uglađena, lepa i svirepa,
u sumrak iz
uglova izlaze čudovišta.
Poput stare kadife krzno im svetluca,
beonjača poput porcelana.
Blešte kao
kakve otrovne perle
kandže i krljušt, nokti i očnjaci.
Zanose se i
grče, povijaju i puze
umiljata i opasna, čudovišta sumraka.
Napuštaju
svoja legla u sobi
gde su neprimećena prespavala dan.
Odvajaju se od stvari sporo i
nejasno
njihove kretnje, gusta preplitanja,
Zatamnjuju ogledala, puze po knjigama,
podmuklo oživljavaju šare
ćilima.
Ona su svud naokolo, užasna i privlačna,
i dete ushićeno pruža ruke k njima.
Radovan Pavlovski, 1937 -
KLJUČ GRČ
Zaključah nebo,
da mi se ne meša u ljubav.
Samo tvoje
telo i zemlja
sa mnom su u ljubavi otključani.
Zaključah i san
da mi se ni priviđenja ne mešaju.
Ti lepša od neba, slična zvezdi.
Otključah nebo, zaključah
podzemlja, ti
si lepši plod
od zemlje.
Pustih vreme
da teče između nas,
da sve takne,
da se u talas
skuplja i širi
u ljubavi i
smrti
grč koji daje i uzima ključ.
Sande
Stojčevski, 1948 –
JAGORIDA
(Donji
plastovi naslova)
Pada poslednja svetlucava nit.
Za put ka
korenu iznureni
svet se
sprema, vrludavo
ka drugoj
strani zavlači
krilo naša senka, prosipa
tovar u zrnu u
zrenju.
Sve je sažeto u vetrovitoj žilici
među mesečevim hridima, znacima
ka listu - tvrđavama
porušenim. Ni mokrih stada,
samo zla potaja od budućih šuma.
Da ima brižna pastira, nagnuta
nad drugim svetovima, da katkad
obriše lice rukavom!
Vele Smilevski, 1949 –
KNJIGA KUĆA
Doziđivao sam je reč po reč
Sa žarom u ognjištu
S raskriljenim košuljama na čardaku
S podzemnom vodom, s kamenom u vodi
Razlivenoj u odajama za porod.
Doziđivao sam je reč po reč
S lastavicama pod strehom, sa
žutokljuncima
S noćnim pakovanjima kofera
S prepričanom
klanicom za jagnjad
S visokim prozorima za plakanje
S promajom, s gostima, s jelima.
Raskućivala se
dok sam je lečio
Od bubica, crva i loših reči,
Od dečjeg straha, ljutnje, nesna,
Od varnice s nakovnja, od olova
Otežalog sa sačmom krvi.
Raskućivala se
dok sam je lečio
Od zmijskih
legla, od oronulog maltera,
Od sudova s zgusnutom glađu, od tišine,
Od pogleda ka prvoj noći snega,
Od prostora
koji se lako odgoneta
Od odlaska, od strasti, od večnosti.
Reč po reč,
ognjišta, košulje, odaje,
Reč po reč,
žutokljunci, koferi, prozori
Reč po reč,
gosti, jela, loše priče
Reč po reč, nesan, nakovanj, sačma u krvi
Reč po reč, oronuli malter, zgusnuta glad.
Reč po reč
Do odlaska, do
strasti, do večnosti.
Večna Kuća.
Katica
Ćulavkova, 1951 –
VELIKAMAJKA
,,To sam Ja.
Počivam prekrštenih nogu
a kukovi su mi
otežali od životvornosti
i raširili su
se toliko
da su se
odvojili od mene
i više nisu
samo moji i nisu samo ovde.
Ja,
Stara-Majka, pra-pra-Baba
kuća mi je ceo
svet.
Upravo tako: imam moć da budem
na raznim
mestima u isto vreme.
U stalnom
dosluhu sa erotikom
stvaranja živog,
a samrtnog sveta
- pretvaram se
u knjigu promena
menjam ime,
trampim simbole
i priče, gušim
ljude
kasting
alteriram
ali uloge
ostaju.
Meni, koja opštim
s duhovnim
priliči
svetovno: zemlja i more, Luna i ciča!
O, kakva
protivurečnost:
da budeš žena,
načelo plodnosti
a da nosiš
negativni, pasivni
predznak,
arhetipski minus
ritmičke
inserte smeća i života!
Ko daje, ako
ne onaj koji ima?
Ko gubi, ako
ne onaj koji ima šta da izgubi?
Ja, matrica,
matica, matočina,
modra, mirna, mudra matrona iz Drugog sveta
(ne, ovaj mi
nikada nije bio dovoljan!)
naređujem ti:
uđi u more
ne misli na
nemoć
jer nikad ne
znaš koliko ćeš izdržati
i u bolu, i u
užitku
Plivaj dokle
vid seže
a gledaj
daleko, uvek sve dalje
glagolim
zaumno na rtu
govorim na
svom maternjem jeziku
(o, kakvo olakšanje,
kakva udobnost!)
i dajem ti
snagu, a ne utehu!
Posle ćeš vračati nad mojim reckama
nad
isprekidanom linijom sudbine
sročenoj u 64
heksagrama enigme
a on će
ubacivati u rebus poneku
pravu, prostu,
proznu i pozitivnu
crticu. Muški
sinopsis!"
__________________
Knjiga se može poručiti direktno od izdavača:
ZADUŽBINA
PETAR KOČIĆ, Banja Luka - Beograd