РУБРИКЕ МАЛИХ ОГЛАСА

Translate

Претраживање

Укупно приказа странице

среда, 10. август 2016.

"Инат" или о девет милиона Срба у Турској


(Друштво Српско-Турског пријатељства)

Апсолутно су свесни свог порекла, са невероватним поносом то истичу, сматрајући себе почаствованим због тога што су им корени у Србији! Пазите, некима од њих су преци још пре 300, па и 400 година населили те просторе, али они и дан-данас говоре српски и свако од њих зна које је презиме породица носила и која је крсна слава куће била… – открива Драган Милосављевић, председник Друштва српско-турског пријатељства „Инат“
Још је краљ Александар Карађорђевић изјавио да су Срби измирили све рачуне са Турском 1912, па убудуће са њима можемо бити само пријатељи. То, ипак, нико није узео за озбиљно до пре пет година. Теза да је 500 година дуг принудни брак Срба и Турака оставио за последицу предрасуду да су нам Турци највећи непријатељи, била је инспиративна за Милосављевића, чије изјаве преносимо ин виво, у целини целости.
КО ЈЕ КОГА ЈАХАО:
Једном сам рекао једном професору из Анкаре да је довољно што су нас јахали више од 400 година, а он ми је одбрусио: „Питање је ко је кога ту јахао, ви Срби сте имали извршну власт као велики везири, какви султани!“ Тако је само у периоду од 1543. до 1612. Године, Србија допринела вођењу царства с 13 великих везира, седам њихових заменика, 23 везира, осам адмирала (капудин-паша), бројним гувернерима провинција и с безброј великих дефтердара (шефова финансија) и највиших административних службеника.
ДУШЕК ЗА КАШИКУ:
У Србији никад раније није постајала ни назнака да би овакво Друштво пријатељства било могуће. У Београду живи око 1.000 Турака, а претпоставља се да их на Косову и Метохији има још око 30.000, мада су многи од њих поделили судбину комшија Срба. У српском језику има око 8.000 турцизама, а у турском 1.000 србизама. Док смо ми преузели од Турака: инат (чврсто веровати), орган, душек, („тузла“ на турском значи „со“), Турци су од нас наследили речи: кашика, душман…
ТУРСКА ЈЕ ЗА СРБЕ БИЛА – АМЕРИКА:
У 15. и 16. веку у Србији није била толико развијена свест о нацији. Српски великаш никако није мусавог и дроњавог кмета доживљавао као брата по крви! Вера се мењала као што се данас мењају политичке странке, а у ислам је масовно прелазило ситно племство. У средњем веку Турска је била исто што и данас Америка. Турска царевина је у свом саставу имала 32 земље, никад није спаљивала вештице, а Јевреји су ту налазили спас. Прва велика миграција Срба у Турску одиграла се у време Берлинског конгреса.
ЧЕТИРИ ЈЕЗИКА ЗА ИМПЕРИЈУ:
Наша историја прећутала је да су на просторима турске империје у службеној употреби била чак четири језика: турски (за свакодневне разговоре), арапски (језик религије јер је њиме написан „Куран“), затим персијски (књижевни језик) и – српски, као језик дипломатије и војске. И султани су говорили српски јер сесматрало да само необразовани не говоре овај језик.
ШТА РАДИ СРПСКО МИНИСТАРСТВО ЗА ДИЈАСПОРУ:
У Министарству дијаспоре само знају где има добре јагњетине! Ови наши амбасадори нису ниједну визиткарту донели, а камоли да су склопили неки добар посао. Хрвати су подигли своју текстилну индустрију захваљујући Турцима, а ми смо ту шансу пропустили. И то због виза. Нико не зна да Турчину за долазак у Србију треба гарантно писмо и још да га чека пријатељ на аеродрому, иначе ће га наши вратити.
Визе су уведене деведесетих за време рата, а њихово укидање влада још није стигла да стави на дневни ред. Ма чак и Турчину који има Шенген треба транзитна виза кроз Србију. Замислите колико Србија губи, око три милиона Турака ради у западној Европи. Кад би само милион прошло кроз Србију на путу за отаџбину, зарадили бисмо више него да имамо нафтовод. А да не причам да споразум о слободној трговини с Турском стоји на разматрању већ 10 година.

БЕОГРАД У ЦАРИГРАДУ:

Изгледа да је бивши амбасадор Туске у Београду Хасан Октем био у праву кад је, предајући акредитиве тадашњем премијеру Војиславу Коштуници, у шали рекао да је инат најпознатија турска реч у Србији. Док Србија не хаје за бројну дијаспору у Турској, њени потомци нису заборавили завичај, па се код Истанбула простире Београдска шума на 6.000 хектара, а град се дичи црквом Београдске Богородице. Док Београд има Стамбол капију, у Истанбулу је подигнута Београдска капија!
БОСФОР ПРЕ ЧИКАГА:
Мит о Чикагу као највећем „српском“ граду после Београда опстао је само захваљујући чињеници да је деценијама било политички некоректно рећи да та титула заправо припада Истанбулу. Јер, на обалама Босфора живи чак три милиона људи пореклом са ових простора, које смо вековима пежоративно називали „потурицама“ Наравно, није реч о класичној емиграцији коју су деценије за нама потерале у печалбу, већ о исељеницима који су стотинама година тамо, исламске вере и турских имена, али чврсто везани за шаку земље са које су им прадедови отишли…
Верујте, чак и чвршће од многих од нас који још стојимо на њој! Апсолутно су свесни свог порекла, са невероватним поносом то истичу, сматрајући себе почаствованим због тога што су им корени у Србији! Пазите, некима од њих су преци још пре 300, па и 400 година населили те просторе, али они и дан-данас говоре српски и свако од њих зна које је презиме породица носила и која је крсна слава куће била…
ДЕВЕТ МИЛИОНА У РЕЗЕРВИ:
Ако вам је фрапантна бројка од три милиона у Истанбулу, шта рећи на податак да је то тек трећина од укупног броја колико их је у Турској?! Говоримо о девет милиона душа, а то није моја претпоставка, већ податак, нешто о чему се овде ћути. Говоримо о „армији“ у најмању руку великих пријатеља Србије, који би и те како могли да нам помогну. Што је најважније – то и желе. Међутим… Е, то „међутим“ је управо оно што нас је кроз историју скупо коштало! За овдашње власти ти људи никада нису били сматрани српским исељеницима због догме да су Срби само они православне вере. Зато што је то и даље табу тема и јеретичко питање, данас и имамо нацију Бошњака. Можда би и карта Хрватске данас била драстично другачија да је дозвољено изјаснити се као Србин католик?!
КАРАЏИЋ У БАЈРАМ ПАШИ:
Обилазећи својевремено једну од највећих истанбулских општина Бајрам паша и разговарајући са људима који у њој живе, а 90 одсто од 350.000 колико их има је нашег порекла, пришао ми је човек да ми поносно каже да су се његови некада давно презивали Караџић и да зна коју су славу славили, да са генерације на генерацију преносе српски језик и да му никада неће бити јасно због чега не може да буде оно што смо поменули – Србин муслиман?! Разговарао сам са људима који потенцирају да су из: „Аски Србистана“, што у преводу значи: Старе Србије. Питам их знају ли одакле су тачно пореклом, а они углас: „Скопље“ – наставља да нас шокира наш саговорник.
ВЕЗИРИ, ЕКОНОМСКА ШАНСА:Корпусу потенцијалних лобиста, јаких привредника спремних да улажу, уопште људи који су више него вољни да на сваки начин помогну држави у којој су им корени. А, 95 одсто наших Истанбулаца су у најмању руку добростојеће занатлије и успешни привредници, чија предузећа запошљавају и по неколико стотина људи. Колико су тамо цењени говори и податак да се део Истанбула, омиљено излетиште, зове „Београдска шума“. Једна од свега четири капије на некадашњем бедему око града носи име „Београдска“, али… А шта ћемо са чињеницом да је чак 13 великих везира било са наших простора?!
Замислите колико Србија губи, око три милиона Турака ради у западној Европи. Кад би само милион прошло кроз Србију на путу за отаџбину, зарадили бисмо више него да имамо нафтовод. А да не причам да споразум о слободној трговини с Турском стоји на разматрању већ 10 година – прича Милосављевић, чије друштво свакодневно добија понуде за пословну сарадњу с турским фирмама.
Изгледа да је бивши амбасадор Туске у Београду Хасан Октем био у праву кад је, предајући акредитиве тадашњем премијеру Војиславу Коштуници, у шали рекао да је инат најпознатија турска реч у Србији. Док Србија не хаје за бројну дијаспору у Турској, њени потомци нису заборавили завичај, па се код Истанбула простире Београдска шума на 6.000 хектара, а град се дичи црквом Београдске Богородице. Док Београд има Стамбол капију, у Истанбулу је подигнута Београдска капија!
        =извор: преузето >>>>>>>>

ПоРтАл

ПоРтАл
Сазвежђе З

АРХИВА: Претраживање

„OČUVANJE I ZAŠTITA KULTURNO-ISTORIJSKOG NASLEĐA SRBIJE U INOSTRANSTVU“ 000212 000213 000214 000227 000288 000289 000292 000293 01694 01695 01710 19008 19009 24 sata а Морава тикве... АПСУРД / Слободан Бранковић Батуран Вест Вредан поклон Заветина. Несебичан музеј 4 издање Господо Гробље Дејвид Гипс Европски Фејсбук песнички фестивал књижевни огласи Конкурс КЗЈ - Књижевне заједнице Југославије Крај фебруара 2012 ЛеЗ 00000089 ЛеЗ 00000452 Изложба слика Дијане Кожовић ЛеЗ 00000453 ЛеЗ 00000454 ЛеЗ 00000455 ЛеЗ 00000456 ЛеЗ 00000457 ЛеЗ 00000458 ЛеЗ 00000459 ЛеЗ 00000460 ЛеЗ 00000461 ЛеЗ 00000462 ЛеЗ 00000463 ЛеЗ 00000464 ЛеЗ 00000465 ЛеЗ 00000466 ЛеЗ 00000467 ЛеЗ 00000468 ЛеЗ 00000469 ЛеЗ 00000470 ЛеЗ 00000471 ЛеЗ 00000472 ЛеЗ 00000473 ЛеЗ 00000474 ЛеЗ 00000475 ЛеЗ 00000476 ЛеЗ 0002388 ЛеЗ 0002658 ЛеЗ 0002661 ЛеЗ 0002739 ЛеЗ 0004536 ЛеЗ 0005688 ЛеЗ 0005761 ЛеЗ 0006909 ЛеЗ 0006910 ЛеЗ 0007052 ЛеЗ 0007286 ЛеЗ 0007424 ЛеЗ 0010612 ЛеЗ 0010635 ЛеЗ 0012274 ЛеЗ 0012275 ЛеЗ 0012276 ЛеЗ 0012277 ЛеЗ 0012278 ЛеЗ 0012461 ЛеЗ 0012462 ЛеЗ 0012480 ЛеЗ 0012481 ЛеЗ 0012482 ЛеЗ 0012483 ЛеЗ 0012484 ЛеЗ 0016015 ЛеЗ 0016016 ЛеЗ 0016017 ЛеЗ 0016018 ЛеЗ 0016019 ЛеЗ 0016020 ЛеЗ 0016021 ЛеЗ 0016022 ЛеЗ 0016023 ЛеЗ 0016048 ЛеЗ 0016075 ЛеЗ 0016100 ЛеЗ 0016180 ЛеЗ 0016442 ЛеЗ 0016479 ЛеЗ 0016538 ЛеЗ 0016571 ЛеЗ 0016586 ЛеЗ 0016591 ЛеЗ 0016629 ЛеЗ 0016658 ЛеЗ 0018124 ЛеЗ 0018125 ЛеЗ 0018128 ЛеЗ 0018130 ЛИКОВНИ И КЊИЖЕВНИ КОНКУРС за радове о ВИНУ и о КРЧЕДИНУ М. Вулићевић Међународна конференција ои интегративној медицини Најбоље из Баната Несврта Нинова награда оглас послао уредник Даников Опречно о киоск издању Планина даје посланике Препорука Препоручени чланак ПРОДАЈЕМ ТОПОЛЕ НА ПЕКУ рече наставник Раденковић Тања Дебељачки Татјана Дебељачки фестивал хумора за децу Фонд за издавање књига и часописа Фотографије Тих. Стојановића Ценовник Удружења "Поета" погледајте Apel Ima i ovakvih oglasa Jelena Tinska Književni konkurs Književni konkursi Konkurs za Konkursi za kratku priču i poeziju Korisni saveti Kritika M. Radovića Leksikon Edicije ZAVETINE LeZ 0000004 LeZ 0000006 Muke Hristove Muke ljudske Nominacije za nagradu Albert Goldstein Nove pesme Odžački haiku festival otel Frankfurt Rhein-Main Platani Pozivnica pesnika Radeta Ćurčina Puna šaka oraha Sazvežđe Z Spomenka Alečković Srpski kalendar T. Debeljački Tatjana Debeljački trbuhom za kruhom Vest. Zoran M. Mandić