Поновно читање

После низа година, поновно читање, пре свега, -песника...

..
..

Бранислав Петровић  (1937 – 2002)

ПРИЛОГ ЗА ЕВРОПСКУ ИСТОРИЈУ

(Из  девника)

Орјентисали смо се према звездама

водиле нас трубе и кључеви тамница

ослушкивали савете оних испод земље

 нисмо се заустављали

Извор: Б. Петровић О ПРОКЛЕТА СИ УЛИЦО РИГЕ ОД ФЕРЕ, Београд,
Провета, 1970,  118 стр. стр. 97 - 102. - Цена ове књиге у то време
20,00 дин.

Прво смо открили кожу једне жене

фину неговану од младих змија изаткану

затим смо пронашли крила анђела

која је неки војник изгубио

Наишли смо на село напуштено

препознавали ствари из детињства

дочекао   нас  је   само  један  старац

који није успео да утекне

Хтели смо се снабдети водом пијаћом

али су бунари били загађени

до врха пуни људи угинулих

и њихових верних животиња

Па смо наишли на цркву разваљену

ту смо се помокрили

па смо продужили све до прве школе

коју смо запалили да се огрејемо

Пробудио нас је школски послужитељ

криком неописивим

изгазили смо га чизмама

и бацили у пепео

Наишао је учитељ са ђацима

запрепашћење  их  је  одало

учитеља смо као и послужитеља

ђаке смо силовали

Угледали смо зелену ливаду

ту смо застали да предахнемо

клали смо се мало међу собом

ћаскали пребирали по  сећакву

Онда смо кренули даље

за звездом која нас је водила

имали смо задатак да нас по злу запамте

народи које посетимо

Наишли смо на човека без обе руке

и без обе ноге на раскршћу

захтевали смо да прописно салутира

кад није могао стрељали смо га

Пролазили смо кроз велике градове

чинили се невешти

остављали конзерве са епидемијама

и одлазили даље

Наишли смо на жену удовицу

са троје деце у наручју

децу смо поново у мајку вратили

а мајку бацили нашим псима

Па смо кренули даље

испред  лелека који нас је пратио

тако смо стигли до једног извора

где смо се умили

Наишао је власник извора

и назвао нас поганим псима

видело се да је наш човек

повели смо га с нама

Да га проверимо

нашли смо дете са јагњетом у наручју

зубима их је обоје заклао

стекао је наше пуно поверење

Имали смо једног осетљивог младића

без престанка је плакао

постепено смо га челичили

стварали од њега човека

Све је задатке извршавао

као најбољи међу нама

али кад је свештенику језик чупао

урликао је он а не свештеник

Давали смо му лакше задатке

да стреља ђаке у школским двориштима

ни то га није испуњавало радошћу

одузели смо му чинове и испљували га

Наиђосмо на гробље забачено

у гробове убацисмо  бомбе са  сузавцем

мртваци су из гробова искакали

ми смо их поново убијали

За нама неразуман лелек недостојних

испред нас циљеви узвишени

изнад Звер која нас води

путевима Господњим

Наиђосмо на жену бремениту

која дрско личаше на Богородицу

дете ишчупасмо да га гајимо и васпитавамо

а њу недостојну штакорима

Наиђосмо на људско око

ослобођено  од очне дупље човекове

умисмо се његовим погледима

и кретосмо даље

Наиђосмо на људску руку

ослобођену од недостојног

та рука нас је ко сестра миловала

и махала нам при поласку

Наиђосмо на мозак човеков

извађен из лобање

спознасмо чисту мисао

и упамтисмо је

Наиђосмо на једно срце

нисмо знали чије је

бацакало се око наших ногу

хтело је у наше груди

Бацисмо бомбу на то срце

исекосмо га ножевима

али оно не одустаде

скакало је за нама

Ухватисмо га и везасмо

 полисмо сумпором  и запалисмо

али  оно  је  бивало  све  снажније

жилаво неко срце

Понудисмо груди штакора

па затим груди пса

али оно није хтело

хтело је само у наше груди

Дадосмо му груди младића

кога смо рашчинили и испљували

са таквим срцем

могао је са нама

Наиђосмо на дојку дојиље

коју су одсекле наше претходнице

клекосмо и написмо се млека понуђеног

и настависмо окрепљени

И још смо дуго путовали

иза нас лелек и штакори

испред нас чиста мисао

и порука народима

Непредвиђено зађосмо у нека брда

у брдима наиђосмо на бистру воду

угледасмо у бистрој води наша лица

и изненада бризнусмо у плач.

      НАПОМЕНА: Ко се питао, тада,када је први пут објављена ова књига Б. Петровића, зашто је песник узео за наслов те своје књиге, коју критика није одушевљено дочекала, а сасвим је изгледа и схватљиво зашто, имајући у виду њен садржај и основни тон - зашто је узео баш тај наслов који је узео? Многи и не знају како је завршио у Београду тај грчки родољуб и песник, кога је Аустрија предала Турцима да га они мучки погубе. То је било предавно, али је то на песника оставиило снажан утисак, чим је одлучио да најповлашћеније место своје књиге именује именом Риге од Фере. Можда је било међу критичарима тога времена који су и разумели песника, али обично песнике - изразите песничке индивидуалности - нису разумевали,осим оних тзв. "подгузних мува", у близини једине власти и једине партије. Било је то време када су направљене стравичне и недогледне грешке у свму, па и у култури, поезији,критици, и када се нису говориле и писале праве оцене. Јер није имао ко. Често се код нас узима као парадигма Јован Скерлић, који није имао слуха за поезију, рецимо за ДИСА и или неке друге писце, али Скерлић је био мачји кашаљ за већину следбеника из друге половине минулог века међу критичарима. Бранислав Петровић није написао много, али ће га времена која долазе откривати, можда више него Тина Ујевића и Растка Петровића, два песника које опева у својој споменутој књизи, која почиње  циклусом - погледајте, потражите ово издање ако не верујете - ПРЕДОСЕЋАЊЕ БУДУЋНОСТИ, додао бих и предосећањем Бога. У овој песми, коју прештампавамо, Петровић је антиципирао, као какав српски пророк, будућност краја и почетка новог века, не само Европе него и читаве планете! Петровићева песма није само прилог за европску него и за светску историју.... Нисмо га одмах разумели, како је то обичај код Срба, ни критичари, ни антологичари, али велика популарност овог песника код шире читалачке публике, учинила је своје, као што ће и време, дистанца чинити своје,или генерације читалаца које ће то потврдити...

   PS. - Петровића сам упознао као матурант кучевске гимназије, једном приликом, дошавши у Београд, у "Српској кафани", једном озбиљном месту тада. Седео је за столом са пок. песником Душаном Костићем, и  П.Пајићем... Замолио сам га да прочита рукопис једне од првих мојих песничких књига, "Хомољски мотиви", и Петровић је обећао да напише кратку белешку и пошаље је што пре, како би књига могла бити штампана, тамо у Кучеву, где су тражили "општинари",црно на бело, нешто "написмено", од неког старијег песника. Петровић је на то, изгледа,  заборавио, никад није стигла његова рецензија. Уређивао је две странице у листу "Фронт", поезију војника, и тада - неких седам година касније, 1976, када сам служио војни рок  у Титограду - штампао неке моје стихове, спомињући "Хомољске мотиве", које сам му ја, наравно, био послао, чим су одштампани - без његове оцене...  

ЛеЗ 0007287   

..