АПСУРД / Слободан Бранковић

ВЕЧЕРЊАК

На храпавој трамвајској столици

Пресавијен „вечерњак“.

Види се мали наслов:

Старицу оглодали пси...

Мртву, као поднаслов,

Ако је то олакшавајућа околност.

Чије је ово, пита путник

Који би хтео да седне.

Нико се не јавља.

Кога то уопште интересује.

Можда онога који мрда уснама

Док чита новине.

Мора да се посрамио

Кад их оставио.

_________

   * Редови о призору, ситуацијама, које пресеку и

помисао на метафору!

Како писати песме, бавити се уметношћу...после

морбидног апсурда,

незамисливог...?

Има тренутака када рука не може ни да се

потпише.