Буквар
Први Србски Буквар
Капије | Посебне странице
Translate
Претраживање
Укупно приказа странице
петак, 14. април 2017.
среда, 12. април 2017.
среда, 10. август 2016.
"Инат" или о девет милиона Срба у Турској
(Друштво Српско-Турског пријатељства)
Апсолутно су свесни свог порекла, са невероватним поносом то истичу, сматрајући себе почаствованим због тога што су им корени у Србији! Пазите, некима од њих су преци још пре 300, па и 400 година населили те просторе, али они и дан-данас говоре српски и свако од њих зна које је презиме породица носила и која је крсна слава куће била… – открива Драган Милосављевић, председник Друштва српско-турског пријатељства „Инат“
Још је краљ Александар Карађорђевић изјавио да су Срби измирили све рачуне са Турском 1912, па убудуће са њима можемо бити само пријатељи. То, ипак, нико није узео за озбиљно до пре пет година. Теза да је 500 година дуг принудни брак Срба и Турака оставио за последицу предрасуду да су нам Турци највећи непријатељи, била је инспиративна за Милосављевића, чије изјаве преносимо ин виво, у целини целости.
КО ЈЕ КОГА ЈАХАО:
Једном сам рекао једном професору из Анкаре да је довољно што су нас јахали више од 400 година, а он ми је одбрусио: „Питање је ко је кога ту јахао, ви Срби сте имали извршну власт као велики везири, какви султани!“ Тако је само у периоду од 1543. до 1612. Године, Србија допринела вођењу царства с 13 великих везира, седам њихових заменика, 23 везира, осам адмирала (капудин-паша), бројним гувернерима провинција и с безброј великих дефтердара (шефова финансија) и највиших административних службеника.
Једном сам рекао једном професору из Анкаре да је довољно што су нас јахали више од 400 година, а он ми је одбрусио: „Питање је ко је кога ту јахао, ви Срби сте имали извршну власт као велики везири, какви султани!“ Тако је само у периоду од 1543. до 1612. Године, Србија допринела вођењу царства с 13 великих везира, седам њихових заменика, 23 везира, осам адмирала (капудин-паша), бројним гувернерима провинција и с безброј великих дефтердара (шефова финансија) и највиших административних службеника.
ДУШЕК ЗА КАШИКУ:
У Србији никад раније није постајала ни назнака да би овакво Друштво пријатељства било могуће. У Београду живи око 1.000 Турака, а претпоставља се да их на Косову и Метохији има још око 30.000, мада су многи од њих поделили судбину комшија Срба. У српском језику има око 8.000 турцизама, а у турском 1.000 србизама. Док смо ми преузели од Турака: инат (чврсто веровати), орган, душек, („тузла“ на турском значи „со“), Турци су од нас наследили речи: кашика, душман…
ТУРСКА ЈЕ ЗА СРБЕ БИЛА – АМЕРИКА:
У 15. и 16. веку у Србији није била толико развијена свест о нацији. Српски великаш никако није мусавог и дроњавог кмета доживљавао као брата по крви! Вера се мењала као што се данас мењају политичке странке, а у ислам је масовно прелазило ситно племство. У средњем веку Турска је била исто што и данас Америка. Турска царевина је у свом саставу имала 32 земље, никад није спаљивала вештице, а Јевреји су ту налазили спас. Прва велика миграција Срба у Турску одиграла се у време Берлинског конгреса.
У 15. и 16. веку у Србији није била толико развијена свест о нацији. Српски великаш никако није мусавог и дроњавог кмета доживљавао као брата по крви! Вера се мењала као што се данас мењају политичке странке, а у ислам је масовно прелазило ситно племство. У средњем веку Турска је била исто што и данас Америка. Турска царевина је у свом саставу имала 32 земље, никад није спаљивала вештице, а Јевреји су ту налазили спас. Прва велика миграција Срба у Турску одиграла се у време Берлинског конгреса.
ЧЕТИРИ ЈЕЗИКА ЗА ИМПЕРИЈУ:
Наша историја прећутала је да су на просторима турске империје у службеној употреби била чак четири језика: турски (за свакодневне разговоре), арапски (језик религије јер је њиме написан „Куран“), затим персијски (књижевни језик) и – српски, као језик дипломатије и војске. И султани су говорили српски јер сесматрало да само необразовани не говоре овај језик.
Наша историја прећутала је да су на просторима турске империје у службеној употреби била чак четири језика: турски (за свакодневне разговоре), арапски (језик религије јер је њиме написан „Куран“), затим персијски (књижевни језик) и – српски, као језик дипломатије и војске. И султани су говорили српски јер сесматрало да само необразовани не говоре овај језик.
ШТА РАДИ СРПСКО МИНИСТАРСТВО ЗА ДИЈАСПОРУ:
У Министарству дијаспоре само знају где има добре јагњетине! Ови наши амбасадори нису ниједну визиткарту донели, а камоли да су склопили неки добар посао. Хрвати су подигли своју текстилну индустрију захваљујући Турцима, а ми смо ту шансу пропустили. И то због виза. Нико не зна да Турчину за долазак у Србију треба гарантно писмо и још да га чека пријатељ на аеродрому, иначе ће га наши вратити.
У Министарству дијаспоре само знају где има добре јагњетине! Ови наши амбасадори нису ниједну визиткарту донели, а камоли да су склопили неки добар посао. Хрвати су подигли своју текстилну индустрију захваљујући Турцима, а ми смо ту шансу пропустили. И то због виза. Нико не зна да Турчину за долазак у Србију треба гарантно писмо и још да га чека пријатељ на аеродрому, иначе ће га наши вратити.
Визе су уведене деведесетих за време рата, а њихово укидање влада још није стигла да стави на дневни ред. Ма чак и Турчину који има Шенген треба транзитна виза кроз Србију. Замислите колико Србија губи, око три милиона Турака ради у западној Европи. Кад би само милион прошло кроз Србију на путу за отаџбину, зарадили бисмо више него да имамо нафтовод. А да не причам да споразум о слободној трговини с Турском стоји на разматрању већ 10 година.
БЕОГРАД У ЦАРИГРАДУ:
Изгледа да је бивши амбасадор Туске у Београду Хасан Октем био у праву кад је, предајући акредитиве тадашњем премијеру Војиславу Коштуници, у шали рекао да је инат најпознатија турска реч у Србији. Док Србија не хаје за бројну дијаспору у Турској, њени потомци нису заборавили завичај, па се код Истанбула простире Београдска шума на 6.000 хектара, а град се дичи црквом Београдске Богородице. Док Београд има Стамбол капију, у Истанбулу је подигнута Београдска капија!
БОСФОР ПРЕ ЧИКАГА:
Мит о Чикагу као највећем „српском“ граду после Београда опстао је само захваљујући чињеници да је деценијама било политички некоректно рећи да та титула заправо припада Истанбулу. Јер, на обалама Босфора живи чак три милиона људи пореклом са ових простора, које смо вековима пежоративно називали „потурицама“ Наравно, није реч о класичној емиграцији коју су деценије за нама потерале у печалбу, већ о исељеницима који су стотинама година тамо, исламске вере и турских имена, али чврсто везани за шаку земље са које су им прадедови отишли…
Мит о Чикагу као највећем „српском“ граду после Београда опстао је само захваљујући чињеници да је деценијама било политички некоректно рећи да та титула заправо припада Истанбулу. Јер, на обалама Босфора живи чак три милиона људи пореклом са ових простора, које смо вековима пежоративно називали „потурицама“ Наравно, није реч о класичној емиграцији коју су деценије за нама потерале у печалбу, већ о исељеницима који су стотинама година тамо, исламске вере и турских имена, али чврсто везани за шаку земље са које су им прадедови отишли…
Верујте, чак и чвршће од многих од нас који још стојимо на њој! Апсолутно су свесни свог порекла, са невероватним поносом то истичу, сматрајући себе почаствованим због тога што су им корени у Србији! Пазите, некима од њих су преци још пре 300, па и 400 година населили те просторе, али они и дан-данас говоре српски и свако од њих зна које је презиме породица носила и која је крсна слава куће била…
ДЕВЕТ МИЛИОНА У РЕЗЕРВИ:
Ако вам је фрапантна бројка од три милиона у Истанбулу, шта рећи на податак да је то тек трећина од укупног броја колико их је у Турској?! Говоримо о девет милиона душа, а то није моја претпоставка, већ податак, нешто о чему се овде ћути. Говоримо о „армији“ у најмању руку великих пријатеља Србије, који би и те како могли да нам помогну. Што је најважније – то и желе. Међутим… Е, то „међутим“ је управо оно што нас је кроз историју скупо коштало! За овдашње власти ти људи никада нису били сматрани српским исељеницима због догме да су Срби само они православне вере. Зато што је то и даље табу тема и јеретичко питање, данас и имамо нацију Бошњака. Можда би и карта Хрватске данас била драстично другачија да је дозвољено изјаснити се као Србин католик?!
Ако вам је фрапантна бројка од три милиона у Истанбулу, шта рећи на податак да је то тек трећина од укупног броја колико их је у Турској?! Говоримо о девет милиона душа, а то није моја претпоставка, већ податак, нешто о чему се овде ћути. Говоримо о „армији“ у најмању руку великих пријатеља Србије, који би и те како могли да нам помогну. Што је најважније – то и желе. Међутим… Е, то „међутим“ је управо оно што нас је кроз историју скупо коштало! За овдашње власти ти људи никада нису били сматрани српским исељеницима због догме да су Срби само они православне вере. Зато што је то и даље табу тема и јеретичко питање, данас и имамо нацију Бошњака. Можда би и карта Хрватске данас била драстично другачија да је дозвољено изјаснити се као Србин католик?!
КАРАЏИЋ У БАЈРАМ ПАШИ:
Обилазећи својевремено једну од највећих истанбулских општина Бајрам паша и разговарајући са људима који у њој живе, а 90 одсто од 350.000 колико их има је нашег порекла, пришао ми је човек да ми поносно каже да су се његови некада давно презивали Караџић и да зна коју су славу славили, да са генерације на генерацију преносе српски језик и да му никада неће бити јасно због чега не може да буде оно што смо поменули – Србин муслиман?! Разговарао сам са људима који потенцирају да су из: „Аски Србистана“, што у преводу значи: Старе Србије. Питам их знају ли одакле су тачно пореклом, а они углас: „Скопље“ – наставља да нас шокира наш саговорник.
Обилазећи својевремено једну од највећих истанбулских општина Бајрам паша и разговарајући са људима који у њој живе, а 90 одсто од 350.000 колико их има је нашег порекла, пришао ми је човек да ми поносно каже да су се његови некада давно презивали Караџић и да зна коју су славу славили, да са генерације на генерацију преносе српски језик и да му никада неће бити јасно због чега не може да буде оно што смо поменули – Србин муслиман?! Разговарао сам са људима који потенцирају да су из: „Аски Србистана“, што у преводу значи: Старе Србије. Питам их знају ли одакле су тачно пореклом, а они углас: „Скопље“ – наставља да нас шокира наш саговорник.
ВЕЗИРИ, ЕКОНОМСКА ШАНСА:Корпусу потенцијалних лобиста, јаких привредника спремних да улажу, уопште људи који су више него вољни да на сваки начин помогну држави у којој су им корени. А, 95 одсто наших Истанбулаца су у најмању руку добростојеће занатлије и успешни привредници, чија предузећа запошљавају и по неколико стотина људи. Колико су тамо цењени говори и податак да се део Истанбула, омиљено излетиште, зове „Београдска шума“. Једна од свега четири капије на некадашњем бедему око града носи име „Београдска“, али… А шта ћемо са чињеницом да је чак 13 великих везира било са наших простора?!
Замислите колико Србија губи, око три милиона Турака ради у западној Европи. Кад би само милион прошло кроз Србију на путу за отаџбину, зарадили бисмо више него да имамо нафтовод. А да не причам да споразум о слободној трговини с Турском стоји на разматрању већ 10 година – прича Милосављевић, чије друштво свакодневно добија понуде за пословну сарадњу с турским фирмама.
Изгледа да је бивши амбасадор Туске у Београду Хасан Октем био у праву кад је, предајући акредитиве тадашњем премијеру Војиславу Коштуници, у шали рекао да је инат најпознатија турска реч у Србији. Док Србија не хаје за бројну дијаспору у Турској, њени потомци нису заборавили завичај, па се код Истанбула простире Београдска шума на 6.000 хектара, а град се дичи црквом Београдске Богородице. Док Београд има Стамбол капију, у Истанбулу је подигнута Београдска капија!
=извор: преузето >>>>>>>>
петак, 22. јул 2016.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
АРХИВА: Претраживање
„OČUVANJE I ZAŠTITA KULTURNO-ISTORIJSKOG NASLEĐA SRBIJE U INOSTRANSTVU“
000212
000213
000214
000227
000288
000289
000292
000293
01694
01695
01710
02120
02265
19008
19009
24 sata
а Морава тикве...
АПСУРД / Слободан Бранковић
Батуран
Вест
Вредан поклон Заветина. Несебичан музеј 4 издање
Господо
Гробље
Дејвид Гипс
Европски Фејсбук песнички фестивал
књижевни огласи
Конкурс КЗЈ - Књижевне заједнице Југославије
Крај фебруара 2012
ЛеЗ 00000089
ЛеЗ 00000452 Изложба слика Дијане Кожовић
ЛеЗ 00000453
ЛеЗ 00000454
ЛеЗ 00000455
ЛеЗ 00000456
ЛеЗ 00000457
ЛеЗ 00000458
ЛеЗ 00000459
ЛеЗ 00000460
ЛеЗ 00000461
ЛеЗ 00000462
ЛеЗ 00000463
ЛеЗ 00000464
ЛеЗ 00000465
ЛеЗ 00000466
ЛеЗ 00000467
ЛеЗ 00000468
ЛеЗ 00000469
ЛеЗ 00000470
ЛеЗ 00000471
ЛеЗ 00000472
ЛеЗ 00000473
ЛеЗ 00000474
ЛеЗ 00000475
ЛеЗ 00000476
ЛеЗ 0002388
ЛеЗ 0002658
ЛеЗ 0002661
ЛеЗ 0002739
ЛеЗ 0004536
ЛеЗ 0005688
ЛеЗ 0005761
ЛеЗ 0006909
ЛеЗ 0006910
ЛеЗ 0007052
ЛеЗ 0007286
ЛеЗ 0007424
ЛеЗ 0010612
ЛеЗ 0010635
ЛеЗ 0012274
ЛеЗ 0012275
ЛеЗ 0012276
ЛеЗ 0012277
ЛеЗ 0012278
ЛеЗ 0012461
ЛеЗ 0012462
ЛеЗ 0012480
ЛеЗ 0012481
ЛеЗ 0012482
ЛеЗ 0012483
ЛеЗ 0012484
ЛеЗ 0016015
ЛеЗ 0016016
ЛеЗ 0016017
ЛеЗ 0016018
ЛеЗ 0016019
ЛеЗ 0016020
ЛеЗ 0016021
ЛеЗ 0016022
ЛеЗ 0016023
ЛеЗ 0016048
ЛеЗ 0016075
ЛеЗ 0016100
ЛеЗ 0016180
ЛеЗ 0016442
ЛеЗ 0016479
ЛеЗ 0016538
ЛеЗ 0016571
ЛеЗ 0016586
ЛеЗ 0016591
ЛеЗ 0016629
ЛеЗ 0016658
ЛеЗ 0018124
ЛеЗ 0018125
ЛеЗ 0018128
ЛеЗ 0018130
ЛИКОВНИ И КЊИЖЕВНИ КОНКУРС за радове о ВИНУ и о КРЧЕДИНУ
М. Вулићевић
Међународна конференција ои интегративној медицини
Најбоље из Баната
Несврта
Нинова награда
оглас послао уредник Даников
Опречно о киоск издању
Планина даје посланике
Препорука
Препоручени чланак
ПРОДАЈЕМ ТОПОЛЕ НА ПЕКУ
рече наставник Раденковић
Тања Дебељачки
Татјана Дебељачки
фестивал хумора за децу
Фонд за издавање књига и часописа
Фотографије Тих. Стојановића
Ценовник Удружења "Поета" погледајте
Apel
Ima i ovakvih oglasa
Jelena Tinska
Književni konkurs
Književni konkursi
Konkurs za
Konkursi za kratku priču i poeziju
Korisni saveti
Kritika M. Radovića
Leksikon Edicije ZAVETINE
LeZ 0000004
LeZ 0000006
Muke Hristove
Muke ljudske
Nominacije za nagradu Albert Goldstein
Nove pesme
Odžački haiku festival
otel Frankfurt Rhein-Main
Platani
Pozivnica pesnika Radeta Ćurčina
Puna šaka oraha
Sazvežđe Z
Spomenka Alečković
Srpski kalendar
T. Debeljački
Tatjana Debeljački
trbuhom za kruhom
Vest.
Zoran M. Mandić