Sa živog izvora / Risto Vasilevski

(Iz predgovora: Risto Vasilevski: Ulazak u vrt, izlazak s plodovima.  - Risto Vasilevski - Sa živog izvora str. 7 –8)     (....) Svaki ulazak u vrt nužno podrazumeva susret s raz-riim vrstama drveća, bilja, cveća, pa i korova, prema kome se i samerava vrednost i lepota svega onoga što to nije. Ali da bi se videla prava vrednost i lepota toga vrta, moraju se uzeti u obzir ne samo klimatski uslovi nego i uticaji koji su u i na njega vršili ne samo priroda nego i čovek kao njen najvažniji deo. I, pre svega, treba pokazati razumevanje za sve što u tom vrtu uspeva. Ulazak u neki/nečiji pesnički vrt, pak, podrazumeva angažovanje ne samo svih čula, ne-go i osećajnost za svako treperenje u njemu, za svaku laticu koja je našla mesto i održala se (posebno ako to čini sama!), za svaki dodir s mitskim, arhetipskim, sakralnim i hramov-nim, dnevnim egzistencijalnim, kosmičkim... Ali i za kos-mologiju, korealnost, letrizam, kontemplativnost, polise-mičnost, za izgradnju ukupnog i svakog pojedinačnog kon-trapunkta unutar njega. I bojati se, naravno, da se ništa ni od onoga što se mora zaobići, namerno ne povredi.

Kako onda izaći iz tog vrta, s vrstama i kiticama onog najboljeg? To su pokušali da urade mnogi antologi-čari, ali iza svakog od njih ostajao je utisak da su nešto pro-pustili, da su se oslonili sarao na svoj jihhhh ukus, da nisu imali dovoljno volje i hrabrosti da sve stave na svoje mesto. Ili da su podlegli nekim vanestetskim uticajima, pa čak i političkim. Sastavljač ovog izbora imao je više takvih is-kustava¹, i mada su neka od njih veoma hvaljena i nagrađivana, nije siguran da je potpuno izbegao zamke kojima je po pravilu izložen svaki ovakav tvorački čin. Sada se na molbu svog izdavača Zadužbine Petar Kočić, opet izlaže riziku da nešto previdi, da svojim osećanjem poezije i uku-som nešto mpovredi. Tim pre, što je dobio zadatak da iz-među velikog broja savremenih makedonskih pesnika oda-bere samo petnaest i da njima na neki način predstavi sliku sveukupnog savremenog makedonskog pesništva. Posao sastavljača, naravno, nije mogao biti olakšan time što je on srpskoj književnoj javnosti putem antologijskih izbora i prevoda i prepeva iz njihovog stvaralaštva do sada već predstavio tridesetak savremenih makedonskih pesnika. Jer, svaki ulazak u makedonski pesnički vrt i svako samer-avanje njegovih vrednosti, u zavisnosti od cilja, raspolo-zenja i tadašnjeg ugla posmatranja, davao je mogućnost da izbor pesnika može biti i drugačiji. S pravom! Ipak, pri konačnom presabiranju, odgrtanju plastova, odvajanju to-kova i sameravanju, sastavjač se ovom prilikom opredelio za: Mateju Matevskog, Vladu Uroševića, Radovana Pav-lovskog, Bogomila Đuzela, Eftima Kletnikova, Sandeta Stojčevskog, Ristu Lazarova, Veleta Smilevskog, Radeta Siljana, Katicu Ćulavkovu, Vesnu Acevsku, Branka Cvet-koskog, Slaveta Đorđa Dimoskog, Lidiju Dimkovsku i, najmlađeg među njima, Jovicu Tasevskog-Eternijana. Upu-ćeni u makedonsku književnost prevođenu na srpski jezik lako će uočiti da se među njima nalaze i imena kojima se sastavljač prethodno nije antologičarski i prevodilački bavio.

Zašto baš ova imena? Zato što se oko i iznad njiho-vih pesničkih celina razvila aura i što se njihovim zračenji-ma može isplesti mreža čitavog savremenog makedonskog pesništva i steći uvid u sve ono što u njemu vrhuni. (....)

Autor je do sada objavio petnaest antologijskih izbora, među kojima su i dvojezični: Čarobni kovčežić - antoiogija makedonske poezije za decu (Arka, Smederevo, 2002); Duševne svečanosti - antologija poezije makedonskib pesnika u Srbiji (Arka, Smederevo, 2003); Kavez od reči — antologija mlade makedonske poezije (čas. Polja, Novi Sad, br. 432/2005); Svetlosti značenja i Trajnik - antologije poezije pesnika nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Srbiji i Cmoj Gori (Arka, Smederevo, 2003; 2009 i 2014), kao i Što je java tako kivna - antologija pesnika cincarskog porekla (Arka, Smederevo, 2009), Noć kao iznudica — antologija poezije Vlaha (Arka, Smederevo, 2009),.. Za antologiju Svetlosti značenja dobio je nagradu ..Zaharija Orfelin" Novosadskog međunarodnog salona knjige (2004), a za antologiju Trajnik Specijalno priznanje za izdavački poduhvat Beogradskog međunarodnog sajma knjiga (2009).

_______
   

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна и универзитетска библиотека

Републике Српске, Бања Лука

821.163.3.09-1(082)

Sa živog izvora : petnaest makedonskih pesnika / izbor i prevod Risto Vasilevski; glavni

i odgovorni urednik Nikola Vukolić = Oд живиот извор : петнаест македонски поети /

избор и превод  -  Pиcto Baсилевски ; главен и одговрен уредник Никола Вуколик. -

Banja Luka - Beograd : Zadužbina Petar Kočić = Бања Лука – Белград: Задужбина Петар

Кочик , 2015 (Valjevo : Topalović = Ваљево : Tопаловик). - 377 str.; 24 cm. - (Biblioteka

Prevodi = Библиотека Преводи)

Tiraž 500. - Str. 6-27: Ulazak u vrt, izlazak s plodovima /Risto Vasilevski = Bлегување во

градина, излегување со плодови / Ристо Василевски. - Str. 358-367:

Žubori tišine / Nikola Vukolić = Žuberkanja na tišinata / Nikola Vukolik –

-Bibliografije autora = Библиографии на авторите.

ISBN 978-99955-31-63-8

COBISS.RS-ID 4933400

..

(Iz pogovora: Nikola Vukolić: Žubori tišine.  - Risto Vasilevski - Sa živog izvora str. 361 –362)

(....)  Da bi se sačinila antologija (koja nije ni izbor, ni panorama, već kondenzacija kvaliteta), treba ispuniti najmanje dva uslova: postojanje bujne, bogate, slobodne, ra-znovrsne stvaralačke vegetacije i postojanje respektabilne ličnosti antologičara, koji raspolaže istančanim ukusom za jezik i poetsku ostvarljivost teksta, zatim maštom, imaginacijom, kulturom, senzibilnošću, velikom odgovornošću i radnom energijom, te ljudskim poštenjem da ispod plašta svog autoriteta ne prokrijumčari u dvorac (kulu odabranih) nekog uljeza koji tu ne pripada.

Vasilevski je svakako jedan od najistaknutijih sa-vremenih makedonskih intelektualaca, čovjek široke kul-ture, odličan poznavalac poezije, ne samo one koja se stvara na njegovom maternjem jeziku, nego i one u evrop-skim razmjerama. Uvjeren u umjetničke domete makedon-ske umjetničke pjesme, on je, iz bogate ponude, izabrao ono najbolje i objedinio ga u antologiji pod naslovom 5a živog izvora, svjestan da će njegovo djelo kvalitetom i obi-mom lakše savladati hendikep malogjezika čija ostvarenja, u petrificiranoj hijerarhiji velikih, uprkos svojoj autenti-čnosti i neporecivim vrijednostima mogu (lako) da prođu nezapaženo.

Bez kolebanja i nesigurnosti, sva u energijama vi-soke saglasnosti pjesnika i njihovog antologičara, sjajna u cjelini i pojedinostima, antologija Vasilevskog djeluje po-put skladne građevine od tesanog kamena kojoj upravo in-tenzivnije obasjanje jače ističe umijeće i ponesenost maj stora klesara u rukoradu njegovog nadahnuća.

U svoj izbor sastavljač je unio petnaest najistaknu-tijih predstavnika savremene makedonske poezije, od Mateja Matevskog (1929) do Jovice Tasevskog-Eternijana (1976). Prema godini rođenja koja je određivala redoslijed nastupa u zbirci, ovdje su se pored Matevskog i Tasevskog-Eternijana našli i: Vlada Urošević, Radovan Pavlovski, Bo-gomir Đuzel, Eftim Kletnikov, Sande Stojčevski, Risto Lazarov,Vele Smilevski, Rade Siljan, Katica Ćulavkova, Vesna Acevska, Branko Cvetkovski, Slave Đorđo Dimoski i Lidija Dimovska.

Antologija predstavlja kritički pogled sa visoke tačke, a pjesmopis Vasilevskog obuhvata samo najistaknu-tije visinske kote stvaralačkog reljefa tla i vremena. Oda-birač je, prirodom same stvari, najsličniji preciznom filteru koji propušta određenu boju i talasnu dužinu svjetlosti. Uvažavajući kreativnu posebnost, motivsku razuđenost i dijapazon oblikotvornih postupaka, tehnologiju rada na jeziku, on se opredjeljivao uglavnom za pjesme refleksivne vokacije ili one kojima proosjećana misao prodire duboko, gotovo do samog jezgra kosmosa u nastajanju. Kako je poezija tačka na kojoj se ispoljava razvoj ljudskog duha (veći dio onoga što danas nazivamo religijom i flozofijom biće zamijenjen poezijom), to Vasilevski koristi svaki i na-jmanji povod da istakne humani i estetski značaj poezije, Ijepote koja će spasiti svijet, ali i da udjene u kontekst, auru djela neko svoje zapažanje, sud ili stav. Svuda je prisutna doza misaonosti, ali i osjećaj usamljenosti i straha u svijetu u kojem čovjeka sa svih strana vrebaju opasnosti, u kojem on nema kamo da pobjegne i nema gdje da se skloni, a jedino utočište može mu pružiti još samo umjetnost.(....)

Preporučeno čitaocima "Zavetina"

Vlado Urošević , 1934 -

ČUDOVIŠTA

Topla i uglađena, lepa i svirepa,

u sumrak iz uglova izlaze čudovišta.

Poput stare kadife krzno im svetluca,

beonjača poput porcelana.

Blešte kao kakve otrovne perle

kandže i krljušt, nokti i očnjaci.

Zanose se i grče, povijaju i puze

umiljata i opasna, čudovišta sumraka.

Napuštaju svoja legla u sobi

gde su neprimećena prespavala dan.

 Odvajaju se od stvari sporo i nejasno

njihove kretnje, gusta preplitanja,

Zatamnjuju ogledala, puze po knjigama,

 podmuklo oživljavaju šare ćilima.

Ona su svud naokolo, užasna i privlačna,

 i dete ushićeno pruža ruke k njima.

Radovan Pavlovski, 1937 -

KLJUČ GRČ

Zaključah nebo,

da mi se ne meša u ljubav.

Samo tvoje telo i zemlja

sa mnom su u ljubavi otključani.

Zaključah i san

da mi se ni priviđenja ne mešaju.

Ti lepša od neba, slična zvezdi.

Otključah nebo, zaključah

podzemlja, ti si lepši plod

od zemlje. Pustih vreme

da teče između nas,

da sve takne,

da se u talas skuplja i širi

u ljubavi i smrti

grč koji daje i uzima ključ.

Sande Stojčevski, 1948 –

JAGORIDA

(Donji plastovi naslova)

Pada poslednja svetlucava nit.

Za put ka korenu iznureni

svet se sprema, vrludavo

ka drugoj strani zavlači

krilo naša senka, prosipa

tovar u zrnu u zrenju.

Sve je sažeto u vetrovitoj žilici

među mesečevim hridima, znacima

ka listu - tvrđavama

porušenim. Ni mokrih stada,

samo zla potaja od budućih šuma.

Da ima brižna pastira, nagnuta

nad drugim svetovima, da katkad

obriše lice rukavom!

Vele Smilevski, 1949 –

KNJIGA KUĆA

Doziđivao sam je reč po reč

Sa žarom u ognjištu

S raskriljenim košuljama na čardaku

S podzemnom vodom, s kamenom u vodi

Razlivenoj u odajama za porod.

Doziđivao sam je reč po reč

S lastavicama pod strehom, sa žutokljuncima

S noćnim pakovanjima kofera

S prepričanom klanicom za jagnjad

S visokim prozorima za plakanje

S promajom, s gostima, s jelima.

Raskućivala se dok sam je lečio

Od bubica, crva i loših reči,

Od dečjeg straha, ljutnje, nesna,

Od varnice s nakovnja, od olova

Otežalog sa sačmom krvi.

Raskućivala se dok sam je lečio

Od zmijskih legla, od oronulog maltera,

Od sudova s zgusnutom glađu, od tišine,

Od pogleda ka prvoj noći snega,

Od prostora koji se lako odgoneta

Od odlaska, od strasti, od večnosti.

Reč po reč, ognjišta, košulje, odaje,

Reč po reč, žutokljunci, koferi, prozori

Reč po reč, gosti, jela, loše priče

Reč po reč, nesan, nakovanj, sačma u krvi

Reč po reč, oronuli malter, zgusnuta glad.

Reč po reč

Do odlaska, do strasti, do večnosti.

Večna Kuća.

Katica Ćulavkova, 1951 –

VELIKAMAJKA

,,To sam Ja. Počivam prekrštenih nogu

a kukovi su mi otežali od životvornosti

i raširili su se toliko

da su se odvojili od mene

i više nisu samo moji i nisu samo ovde.

Ja, Stara-Majka, pra-pra-Baba

kuća mi je ceo svet.

Upravo tako: imam moć da budem

na raznim mestima u isto vreme.

U stalnom dosluhu sa erotikom

stvaranja živog, a samrtnog sveta

- pretvaram se u knjigu promena

menjam ime, trampim simbole

i priče, gušim ljude

kasting alteriram

ali uloge ostaju.

Meni, koja opštim s duhovnim

priliči svetovno: zemlja i more, Luna i ciča!

O, kakva protivurečnost:

da budeš žena, načelo plodnosti

a da nosiš negativni, pasivni

predznak, arhetipski minus

ritmičke inserte smeća i života!

Ko daje, ako ne onaj koji ima?

Ko gubi, ako ne onaj koji ima šta da izgubi?

Ja, matrica, matica, matočina,

modra, mirna, mudra matrona iz Drugog sveta

(ne, ovaj mi nikada nije bio dovoljan!)

naređujem ti: uđi u more

ne misli na nemoć

jer nikad ne znaš koliko ćeš izdržati

i u bolu, i u užitku

Plivaj dokle vid seže

a gledaj daleko, uvek sve dalje

glagolim zaumno na rtu

govorim na svom maternjem jeziku

(o, kakvo olakšanje, kakva udobnost!)

i dajem ti snagu, a ne utehu!

Posle ćeš vračati nad mojim reckama

nad isprekidanom linijom sudbine

sročenoj u 64 heksagrama enigme

a on će ubacivati u rebus poneku

pravu, prostu, proznu i pozitivnu

crticu. Muški sinopsis!"

__________________

      

          Knjiga  se može poručiti direktno od izdavača:

ZADUŽBINA PETAR KOČIĆ, Banja Luka - Beograd