НОВО!!

НОВО!!
ЧЕТВОРОГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА

Претраживање

Translate

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

петак, 07. август 2015.

Многи српски песници стреме читавог живота да напишу песничку књигу попут књиге “Аврам”, какву написа Драган Борисављевић, а да им та жеља оста – пуста (неостварен) / Александар Лукић

Годови, знак препозвања. Кругови "Заветина"
(...) Многи српски песници стреме читавог живота да напишу песничку књигу попут књиге “Аврам”, какву написа Драган Борисављевић, а да им та жеља оста – пуста (неостварен). У позном животном добу ( кад је песник Борисављевић и поезија у питању – тек три објављена наслова у досадашњем опусу),  Борисављевић -  како се каже - на измаку снага, без икаквих калкулација пише готово тестаментарне песме и стихове посвећене свом роду, без улагивања било коме, сводећи рачун о “оном што смо били, и што смо могли бити” - премошћавајући ограниченост и несавршеност човека  кроз време, “наш страшни и језовити ход ка успону и пропадању”. Имајући јасан став о чему и зашто пева као и то за кога пева, Борисављевић је трагајући за истином одбијао да устукне пред сабластима времена, пред сенкама са натакнутим капуљачама на глави, пред лепотом склизлом са сечива у краткотрајном севу, пред савременицима, -  ишао је усправан према страви која је долазила из бездана, све време трезан и усправан верујући у поезију и у њену животодајност која избија из њеног врела. Знајући о чему и за кога пева, истини одан, песник Борисављевић дакле, не мари пред чињеницом да га певање као оца свог могу довести на стуб срама. Што у нашој култури и књижевности не би била првина.

            Кроз митског и прадревног јунака – Аврама, оца нашег, стваралачки зрело и као каква музичка арија компоновано без грешке, стихови су доведени до савршенства у песмама,  из којих се не може ни реч одбити као вишак. Аврам беше идеалан симбол и метафора да се саопшти и испева предање од почетка до краја о свеколиком нашем постојању, о свеколикој историји нашег лица и наличја. Трагедију људског постојања, трагедију рода свог, све избочине знане и незнане, оштре и најчешће незаобилазне проистекле из мрака, песник је учинио прихватљивијим и за људски ум подношљивијим. 

            Зашто не рећи и то да су на песничкој теми о национу, многи песници досад поломили зубе, већина знаних углавном. Ја бих додао да је књига  Аврам чекала дуго оца да би била рођена. На начин на који је рођена.  У крају у ком је настала. Морала је бити написана. Од Борисављевића. У Прокупљу, за оне који одбијају да то знају – Пијемонту српства.
На оним местима на којима, ако их има, одбија да то буде, Аврам постаје и сам песник Борисављевић. А о нама? Бог с нама! И за нас, понекад намах отуђене од живота има наде. Енергија ове књиге сведочи животодајношћу којом нас дарује....


Александар Лукић

Нема коментара:

Постави коментар

Популарни постови

на трећи поглед

на трећи поглед
..