НОВО!!

НОВО!!
ЧЕТВОРОГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА

Претраживање

Translate

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 22. септембар 2009.

Српско издаваштво... индиректно и директно

Опречно о киоск издању књига: Директорка НИН-а: Не видим разлог због којег би продаја посебног издања НИН-овом наградом овенчаног романа угрозила књижаре


То што ће издавачи и аутори потписати сагласност да њихово дело, уколико буде награђено НИН-овом наградом, добије реиздање у меком повезу и високом тиражу, у сарадњи са НИН-ом д.о.о., и да као такво буде намењено искључиво продаји на киосцима, никако не значи потписивање уговора са издавачем пре проглашења добитника признања. То такође не значи ни то да ће аутор и издавач имати мање шансе да добију НИН-ову награду, уколико не потпишу ову сагласност по доношењу одлуке жирија о ужем избору дела у конкуренцији, каже за „Политику” Јелена Дракулић-Петровић, директорка НИН д.о.о.
Ово објашњење директорке уследило је поводом текста у нашем листу, објављеног у суботу, у којем је критиковано објашњење измене Правилника о НИН-овој награди. Измењени и допуњени Правилник НИН-ове награде потписала је Јелена Дракулић-Петровић.
Према овој измени, у сусрет издавачима се излази продајом специјалног издања награђене књиге искључиво на киосцима, „у тешком времену у којем је драстично опала продаја књига, и у којем књижаре узимају велике рабате, а издавачима споро исплаћују новац од продаје књига”. Став изнет у тексту, међутим, подржава мишљење да је НИН-ова награда сама по себи довољна реклама за издавача и аутора, и да тражење сагласности (написали смо – потписивања уговора) од издавача о накнадном пласирању награђене књиге, само штети угледном признању, а штети и издавачима и књижарама.

О овом делу образложења измене Правилника Јелена Дракулић-Петровић каже:
– Чињеница је да су књижаре и киосци два различита канала продаје књиге, и наша је намера у овом случају да та два канала остану комплементарна. Не видим разлог због којег би продаја посебног издања НИН-овом наградом овенчаног романа угрозила књижаре. Мислим да ће књижаре увек опстати, упркос продаји књига на киосцима. Издања награђене књиге и даље ће бити продавана у књижарама, а посебно издање биће јефтиније и у меком повезу доступно на киосцима, у тиражу од десет до петнаест хиљада. Такође, не верујем ни то да ће НИН-ов роман да „спасе” књижаре. Имали смо свесну и добру намеру да унапредимо НИН-ову награду, да књигу учинимо приступачнијом, и да на киосцима буде продавана и квалитетна домаћа литература. Зашто да на киосцима не буде пласирано и нешто што је заиста вредно?
У нашу редакцију јуче је стигло саопштење Групације за књижарство и дистрибуцију књиге при Привредној комори Србије, упућено и директорки НИН-а, које је потписао Александар Дракулић, председник ове групације, у којем, између осталог, пише:

– Када озбиљан политички недељник са дугом традицијом неговања истраживачког новинарства тврди да „књижаре узимају велике рабате, а издавачима споро исплаћују новац од продаје књига”, онда морам да се запитам да ли је та оцена резултат Вашег истраживања или су то просто паушалне, непроверене тврдње.
Александар Дракулић се директорки обратио и следећом поуком:
– Прво да Вас упознам са појмом „рабата”. Према уобичајеној пракси, а и дефиницији Економске енциклопедије, рабат је разлика између малопродајне и велепродајне цене. Трговци, књижаре, добијају рабат, односно попуст од произвођача, издавача, јер купују производе, књиге, континуирано и у већим количинама. Занимљивост српског тржишта књига је да издавачи, готово сви, истовремено појединачним купцима директно продају књиге са попустима који су једнаки рабатима књижара. На тај начин, редовна малопродајна цена књига је она са попустом. Дакле, у просеку, српске књижаре немају рабат. Оне не само што не узимају велике рабате, већ су осуђене на пропаст јер не добијају рабат.

Александар Дракулић такође примећује једну нелогичност у оцени књижарског пословања: Ако неко узима велике рабате онда је он богат, плаћа добављачима, и нове књижаре се масовно отварају, због тога што је то веома профитабилан посао. Међутим, као што веома добро знате, многе књижаре су затворене, а постојеће тешко опстају. Нешто ту не штима, зар не? – пише Александар Дракулић.
У саопштењу је оспорена и оцена да књижаре „издавачима споро исплаћују новац од продаје књига”, што Дракулић сматра паушалном проценом, „због тога што међу књижарама има оних које редовно измирују своје обавезе према издавачима, а има и оних које то не чине”.
– Књижари који се грчевито боре да преживе ова тешка времена за књигу, овакве оцене не могу да прихвате као охрабрење да наставе са својим послом. Уместо оваквих оцена од озбиљног и аналитичког магазина пре смо очекивали истраживачки чланак о проблемима ове бранше, узроцима и могућим решењима за унапређење ове племените делатности. На жалост, НИН се придружио многобројним апелима да се књиге не купују у књижарама. Ако се настави ова синхронизована вишегодишња акција продаје књига преко киоска, сајмова, вашара и уличних тезги, онда сасвим лицемерно звучи чуђење зашто нема књижара и зашто се књиге све мање читају – сматра Александар Дракулић, и додаје у обраћању директорки:

– НИН је приватна компанија и нико не може улазити у процене Ваших комерцијалних подухвата. Ви вероватно имате процену исплативости пласирања награђеног романа преко киоска. Исто тако, дозволићете, и ми књижари ћемо направити процену да ли награђени роман има сврхе држати у књижари када је већ на киоску. Надам се да ћете у неком од следећих издања НИН-а исправити штетне и нетачне информације о пословању књижара, као и да ћете још једном размислити о многобројним последицама измене Правилника о додели НИН-ове награде.


М. Вулићевић[објављено: у Политици, 22/09/2009]
погледајте коментаре


_______
Коментар: Овај чланак на најдиректнији начин сучељава заговорнике и противнике тзв. киоск издања романа... А иза свега тога има и још нешто: Успех врхунске манипулације дугогодишњих манипулатора. НИН-овом наградом се од почетка манипулисало, наметало - углавном оно што ретко када спада у област високе прозе... Том комунистичком наградом су дириговани критичари ( погледајте ко је и сада у том жирију!), држали на узди и онај мали број даровитих романсијера, што их је било у минулом веку. НИН-ова награда за роман године је - прегажена, диносаурус на издисају! Не може га оживети ни тзв. киоск издање! ...

Нема коментара:

Постави коментар

Популарни постови

на трећи поглед

на трећи поглед
..